Valute:






Jezici:

SrpskiEnglish




Korpa:

0 0 artikala




Kategorije


Informacije


Najprodavanije


Prijava

Dobrodošao Gost!

E-Mail:
Šifra:
(Zaboravili ste šifru?)


Registracija
Kliknite ovde
da kreirate nalog

Nađi brzo

Koristite ključne reči proizvoda kojeg tražite.

Napredna pretraga

Trenutno online

  • Posetioci: 4
  • Ukupno proizvoda online: 430
  • Najviše: 109
  • 868600 poseta od: 05-10-2009
  • Pregled stranice: 2756886
Vrh » Katalog » Pravoslavna teologija »




Tumacenje jevandjelja-Firmilijan

Jevanđelje jeste knjiga, koju su napisala četiri Jevanđelista: Matej, Marko, Luka i Jovan i koja sva govori o jednom predmetu pa zato Origen i kaže: da su Jevanđelja, koja, su četvorica napisali, jedno Jevanđelje. Predmet Jevanđelja nije prosta istorija niti se ona odlikuje nekom bogoslovskom, filozofskom ili hropolatkom sistemom, pa nije ni potpuna biografija Gospoda Isusa Hrista, nego je verno izlaganje: događaja, dela i reči Hristovih iz kojih se izvodi: karakter, važnost, načela a osobito nauka osnivača hrišćanstva, Spasitelja našeg Isusa Hrista. Prema tome i ove knjige Tumačenje Jevanđelja imaju taj cilj, da ukoliko je moguće bolje i opširnije protumače i objasne sve one događaje, dela i reči koje su izložene u Jevanđeljima. Važnost ove knjige razumećemo najlakše i najbolje kad se setimo, kako svake Nedelje na liturgijama slušamo Jevanđelja pa ih ili malo ili ni malo ne razumemo pa iako ona sadrže nauku, koja, nas uči: kako ćemo na Zemlji biti srećni a na nebu spaseni. Istinu ovih naših reči najbolje posvedočava stanje hrišćanskih naroda, koji su preporođeni naukom svetog Jevanđelja. Treba samo ma i od časti znati, u kakvom su se stanju nalazili baš i najnapredniji od starih neznabožačkih naroda i u kakvom se stanju nalaze narodi hrišćanski:, pa je onda lako razumeti božanski upliv nauke, koja se u ovim knjigama tumači. Bedno i nesrećno stanje starih naroda do pojave hrišćanstva verno i živo opisuje naš hvaljeni i priznati istorik g. Stojan Bošković kad u svojoj Istoriji Sveta kaže: ... "a pored sve spoljne sjajnosti pojavi se unutrašnja slabost rimskoga života; rak u utrobi počeo je davno da grize to ogromno državno telo, koje se nije osnivalo na pravdi i poštenju ljudskom niti na slobodi u dogovoru narodnom - nego se držalo nasiljem a služilo prevarom. Idolopoklonstvo sa razvratnim vavilonskim običajima podrilo je svaki čistiji osnov vere i morala u narodu; a grčka nauka sa epikurejskim pravcem raskoši i uživanja koga su Rimljani, obogaćeni plenom celoga sveta do kraja izveli, otrovala je i ono malo građanskog duha i vrlina, što se još bilo sačuvalo iza groznih domaćih ratova iza siledžijske vlade Julija Cezara i njegovih naslednika, koji su u Istoriji Sveta žigosani prokletstvom sviju naroda i gnušanjem sviju vekova ... Kad je rimska carevina dospela do vrha svoje slave, n ujedno kad pokoreni narodi najvećma stradahu pod teretom pustonosnih ratova, grdnih nameta i nasilja od strane rimskih i domaćih tirana; kad vera, poštenje i moral ogreznu u poplavi neznabožačkih razvratnih običaja, bluda, laži i svake pokvarenosti; kad se u čovečanstvu beše gotovo ugasila svetlost uzvišenih ljudskih vrlina, istine, pravde i duhovne vrednosti ljudske; kad se carevi, kraljevi i kneževi, velikaši i bogataši, sveštenici i naučenjaci poznavahu samo po sablaznom životu svome, u kome se valjahu po blatu raskoši i greha; kad već svi Božiji i ljudski zakone behu pogaženi i vapaj stradajućeg čovečanstva dopre do nebesa - tada se javi Isus Hristos, Spasitelj sveta, sin Božji i čovečanski, iskra večitog nebeskog duha, te prosu po zemlji svetlost, kojom će se srce ljudsko večito grejati a um prosvećivati" ... Kad i ovo nekoliko reči mnogouvaženog pisca jasno pokazuje i suviše žalosno stanje rimskog naroda pred pojavom hrišćanstva, koje je svet spaslo od ovakve i ovolike nesreće i zla, onda je nužna da bar ukratko pokažemo čime hrišćanstvo preporađa narode, čime ova svetlost ljudsko srce večito greje a um prosvećuje. Da bi mogli suditi o važnosti jedne knjige, nužna je da ispitamo kakve upečatke i kakve posledice ona ostavlja u dušama svojih čitaoca. Kad na taj način budemo ispitivali i Sv. Jevanđelje mi ćemo ga moći pravedno oceniti i zaista zadivićemo se moralnim posledicama, koje ono ostavlja kod celog čovečanstva. Sv. Jevanđelje nalaže da činimo svaku vrlinu a zabranjuje nam svaki porok, koji je u stanju da uznemiri spokojstvo i poremeti blagostanje Čovečanstva. Nauka Jevanđelska nalaže svaku istinu, pravdu, dobročinstvo, smernost, požrtvovanje; trpeljivost, praštanje uvreda i uopšte sve vrline, koje ukroćavaju strasti i čine da ljudi budu miroljubivi, prijatni i blagodarni. Jevanđelje ne samo što određuje i nalaže čovečije dužnosti nego ono u isto vreme obećava i Božiju blagodat upomoć pri izvršavanju tih dužnosti pa za isti cilj daje nam u licu Spasitelja Isusa Hrista i savršeni primer Vrline. Jevanđelje uči, da su nedaće ovoga sveta ili kušanja, ili nagrade za vrline, ili kazne za poroke i da suone onome, koji čini dobro, nagrada ili proba radi održanja u dobru; a onome, koji čini zlo one su kazna za nevaljalstvo. Ovakva nauka čuva dobroga hrišćanina od očaja pa ga hrabri i pomaže da se održi na putu dobra i vrline i onda kad strada. Jevanđelje uči, da su svi ljudi ravni pred Bogom jer su svi deca NJegova i svi su pozvani na spasenje. Ovakva nauka gordoga smiruje a smernoga uzdiže i oblagorođava; bogataša čin milosrdnim a siromaha blagim, nezlobnim i bezopasnim. Nauka sv Jevanđelja zapoveda gospodarima da su dobri i spravedljivi, snishodljivi i čovekoljubivi prema svojim služiteljima, koji su dužni da smatraju ne samo kao članove svoje Familije nego i kao svoje sinove; a služiteljima opet nalaže, da su pošteni, vredni i verni svojim gospodarima, koje su dužni da smatraju kao svoje roditelje i dobrotvore. Kad se ovakva načela utemelje u ljudskim srcima, ona ljude prinuđavaju da svoje dužnosti tačno i savesno ispunjavaju sa smernošću i pravdom pa ma se oni u kakvom bilo stanju nalazili. Jevanđelje nam stavlja u dužnost da se čuvamo od nepobožnosti i niskih želja, da živimo pametno i iskreno i da činimo dobro i našim neprijateljima; da blagosiljamo one, koji nas kunu; da ljubimo one, koji nas mrze i da se molimo Bogu i za one, koji nas gone. Nauka Jevanđelska ne samo što nam zabranjuje sva zla i rđava dela, pa ma da su ona koliko bila prijatna našim očima, nego nam zabranjuje i same rđave misli tražeći, da smo mudri kao zmije a blagi kao golubovi. Jevanđelje ne zabra.njuje ni jedno uživanje koje se zdravom razumu ne protivi i odobrava nam sve one naslade, koje ne škode ni nama ni našem bližnjem. Ono ograničava suvišnost i postavlja ljude u pristojne granice kao što i rečne obale upravljaju tok reke pa sprečavajući njen izliv ove ne zadržavaju i sam tok. Jevanđelska nauka trudi se i u stanju je da popravi svakoga, koji je na pogrešnom putu i obećava oproštaj grehova svakome grešniku, koji se iskreno pokaje. Jevanđelska nauka stoji u potpunoj harmoniji sa svima narodima i svima klimatima, jer dokle negde utišava gljev, osvetu, zlobu, mržnju, kajišarluk i uopšte naklonost ka zlu, čemu su podložni ni ljudi u Toplijim predelima, dotle opet postavlja granice ravnodušnosti n nemarnosti čemu su podložni ljudi u hladnijim predelima. Jevanđelje bi moglo da zabranjuje junaštvo, ljubav, požrtvovanje i patriotizam a da ne dođe u strašne protivnosti sa samim sobom, pa zato ono sve osobine i određuje na onim osnovima, na kojima počivaju najplemenitije vrline. Zbog toga ono i preporučuje: trpeljivost, snishođenje, praštanje i preziranje opasnosti čak i do požrtvovanja života a to i sačinjava bitni i pravi karakter istinitog junaka. Međutim ono nalaže gostoprimstvo, spravedljivost, čovekoljublje, uzajamno potpomaganje i uopšte savesno vladanje - dakle vrline, koje stoje u tesnoj vezi sa pravim i čistih prijateljstvom. Spasitelj Isus Hristos daje nam dokaze svoje osobite ljubavi prema Lazaru a Jevanđelista Jovana izabrao je za svoga prisnoga prijatelja. Hrišćanstvo blagosilja i patriotizam i svakog patriotu a zabranjuje sebičnost, gordost, srebroljublje, i mekušnost kao poroke, koji upropašćavaju narode. Jednom reči, Jevanđelje sadrži nauku, kojoj se razum čovečiji mora pokloniti, jer u njoj može i lakše i jasnije da nađe odredbu čovečijih dužnosti nego u sebi samom. Novi Zavet ne pokazuje čoveku samo dužnosti nego mu pruža i sredstva u pomoć za ispunjavalje svojih zapovesti. Ono obećava nagrade koje oko čovečije nije videlo i uho nije čulo a kazne su mu tako strašne da zbilja upropašćuju sve nevaljalce, koji njegove zapovesti omalovažavaju i ne ispunjavaju. Jevanđelje i Apostolske poslanice pobrajajući ljudske grehove odvraćaju ljude od istih sa ovakvim rečima: ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžuje carstva božija neće naslediti. Ovakva pretlja donosi više koristi nego sve pohvale o vrlini i sva idealisanja o dobru, jer ta sredstva veći deo čovečanstva ne razume pa i ne usvaja. Beograd 1885. g. Protosinđel Firmilijan Detaljni podaci o knjizi Naslov: Tumačenje jevanđelja Izdavač: Linc Strana: 638 Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 15x21 cm

650,00Din


Ovaj proizvod je dodat u naš katalog dana 01.02.2013.
Komentari  
Kupci koji su kupili ovaj proizvod, takođe su kupili i:


Kako dusa provodi prvih cetrdeset dana posle izlaska iz tela

Kako dusa provodi prvih cetrdeset dana posle



Pravoslavna psihoterapija (tvrdi povez) - mitropolit Jerotej Vlahos

Pravoslavna psihoterapija (tvrdi povez) - mit



Presveta Bogorodice spasi nas (tvrdi povez) - Knjiga o Majci Bozijoj

Presveta Bogorodice spasi nas (tvrdi povez) -



COVECE CUVAJ SE GREHA! Sv. Tihon Zadonski

COVECE CUVAJ SE GREHA! Sv. Tihon Zadonski



Blazena Ksenija Petrogradska

Blazena Ksenija Petrogradska



Svetlost sa zapada-otac Serafim Rouz

Svetlost sa zapada-otac Serafim Rouz





Copyright © 2009 Pravoslavna Knjižara
by Orthodox