Valute:






Jezici:

SrpskiEnglish




Korpa:

0 0 artikala




Kategorije


Informacije


Najprodavanije


Prijava

Dobrodošao Gost!

E-Mail:
Šifra:
(Zaboravili ste šifru?)


Registracija
Kliknite ovde
da kreirate nalog

Nađi brzo

Koristite ključne reči proizvoda kojeg tražite.

Napredna pretraga

Trenutno online

  • Posetioci: 4
  • Ukupno proizvoda online: 451
  • Najviše: 109
  • 954513 poseta od: 05-10-2009
  • Pregled stranice: 3046744
Vrh » Katalog » Obraz svetački (Očev dom) »




Duhovne besede-Sv.Makarije Veliki

Uz svetog Antonija Velikog i pustinjske oce čije su izreke zapisane u Starečniku, delo svetog Makarija Egipatskog - koga je pravoslavna Crkva prozvala Velikim - predstavlja jedan od stubova na kojima počiva duhovnost Crkve od Istoka. Objavljujući, po prvi put na srpskom jeziku, dela ovog svetilnika Hristovog, verujemo da će ona pomoći mnogima da nađu put istinske pobožnosti koji vodi u život večni. Najveći srpski učitelji od Svetog Save do oca Justina Popovića nadahnjivali su se učenjem svetog Makarija i trudili se da ispune ono što je on zaveštao svim pravoslavnim hrišćanima. SADRŽAJ SVETI MAKARIJE VELIKI DUHOVNE BESEDE 1. Alegorijsko tumačenje viđenja koje opisuje prorok Jezekilj, 7 2. O carstvu tame, tj. greha, i o tome da jedino Bog može da nas otrgne od tame i da nas izbavi od robovanja nečastivom knezu, 16 3. O tome da bi braća međusobno trebalo da žive u čistoti, prostodušnosti, ljubavi i miru, a da borbu i bitku vode samo sa unutrašnjim pomislima, 19 4. Da bi se hrišćani udostojili nebeskih pohvala od Boga i anđela, moraju pažljivo i brižljivo voditi svoju borbu u areni ovoga sveta, 23 5. Velika je razlika među hrišćanima i ljudima ovoga sveta: jedni, imajući u sebi duha sveta, u srcu i u umu svezani su zemaljskim okovima, dok drugi žele ljubav nebeskog Oca i jedino NJega imaju za predmet svih svojih želja, 39 6. Trebalo bi da se oni, koji žele da ugode Bogu, mole u miru, bezmolviju, krotkosti i premudrosti kako ne bi, moleći se napadno glasno, svima postali sablazan. U ovoj besedi nalaze se dva pitanja: Da li su prestoli i venci veštastvene tvorevine? Šta označava dvanaest prestola Izrailjevih?, 55 7. O Hristovom snishođenju prema čoveku. Ova beseda takođe sadrži u sebi nekoliko pitanja i odgovora, 59 8. O tome šta se događa sa hrišćanima u vreme dok tvore molitvu i o merama savršenstva, tj. o tome mogu li hrišćani da dostignu savršenu meru, 63 9. O tome da se Božija obećanja i proroštva ispunjavaju u različitim ispitivanjima i iskušenjima, i da se od iskušenja nečastivoga izbavljaju oni koji su privrženi jedinome Bogu, 67 10. O tome da se darovi božanske blagodati čuvaju i umnožavaju smirenoumljem i usrdnošću, a da se gube gordošću i neradom, 73 11. O tome da je sila Svetoga Duha u čovečijem srcu slična ognju; još o onome što nam je potrebno za razlikovanje pomisli koje se pojavljuju u srcu, a takođe i o mrtvoj zmiji koju je Mojsej prikovao na vrh drveta i koja je poslužila kao praobraz Hrista. U ovoj besedi sadrže se dva razgovora: jedan je razgovor Hrista sa zlobnim satanom, a drugi razgovor grešnika sa satanom, 76 12. O Adamovom stanju pre nego što je prestupio Božiju zapovest i nakon što je izgubio i svoj sopstveni i nebeski lik. Ova beseda sadrži nekoliko veoma korisnih pitanja, 85 13. O tome kakav plod Bog zahteva od hrišćana, 94 14. O tome da oni, koji su Bogu posvetili pomisli i um, čine to u nadi da će se prosvetliti oči njihovog srca, da Bog takve udostojava da u svetosti i najvećoj čistoti pristupe Sv. Tajnama i daruje im Svoju blagodat; takođe i o tome šta bi trebalo da činimo mi, koji želimo da dobijemo neko od nebeskih dobara i najzad o tome da su apostoli i proroci slični sunčevim lučama koje prolaze kroz prozor. Osim toga, beseda poučava i tome šta je satanska a šta anđelska zemlja - jer su obe neopipljive i nevidljive, 95 15. Ova beseda sadrži u sebi opširno učenje o tome, kako bi duša trebalo da u svetosti, neporočnosti i čistoti obitava pred svojim Ženikom - Isusom Hristom, kao i neka veoma poučna pitanja - na primer, o tome, da li će svi udovi ustati prilikom vaskrsenja, ali i mnoga druga - o zlu, o blagodati, o slobodnoj volji, o dostojanstvu ljudskoga roda, 99 16. O tome da su duhovni ljudi podložni iskušenjima i nedaćama koje potiču od prvorodnog greha, 125 17. O duhovnom pomazanju i slavi hrišćana i o tome da nam je bez Hrista nemoguće da se spasemo ili da postanemo pričasnici večnog života, 133 18. O blagu hrišćana, odnosno o Hristu i o Svetome Duhu Koji ih na različite načine vodi ka dostizanju savršenstva, 141 19. Hrišćani koji žele da napreduju i uzrastaju dužni su da sebe primoraju na sve što je dobro, da bi se izbavili od greha koji živi u njima i da bi se ispunili Svetim Duhom, 146 20. Jedino Hristos, istinski iscelitelj unutrašnjeg čoveka, može da isceli dušu i da je ukrasi odeždom blagodati, 152 21. Hrišćaninu predstoji dvostruka bitka, unutrašnja i spoljašnja; ova druga se sastoji u udaljavanju od zemaljskih razonoda, dok se prva odvija u srcu i vodi se s pomislima na koje nas navode nečisti duhovi, 156 22. O dvojakom stanju onih što odlaze iz ovog života, 159 23. Kao što carski i skupoceni biser mogu da nose samo oni koji su se rodili od carskog semena, tako i nebeski biser mogu da nose samo čeda Božija, 160 24. Stanje hrišćana slično je trgovini i kvascu. Kao što trgovci sabiraju zemaljsku dobit, tako i hrišćani sabiraju pomisli, rasejane po ovom veku. I kao što se od kvasca ukiseli sve testo, tako i grehovni kvasac proniče u vasceli Adamov rod, ali Hristos u verne duše polaže nebeski kvasac dobrote, 162 25. Ova beseda govori o tome da nijedan čovek, ukoliko nije ukrepljen Hristom, nije u stanju da nadvlada iskušenja nečastivoga i pokazuje da je neophodno da žudimo za božanstvenom slavom; osim toga, ona poučava da smo posredstvom Adamove neposlušnosti počeli da robujemo telesnim strastima, i od ovog ropstva izbavljamo se tajnom Krsta; najzad, ova beseda pokazuje koliko je velika sila suza i božanskog ognja, 166 26. O dostojanstvu, skupocenosti, sili i delanju besmrtne duše i o tome kako dušu iskušava satana, i kako se ona izbavlja od iskušenja. Ovde su dodata i neka veoma poučna pitanja, 172 27. Ovom besedom završava se opširno rasuđivanje započeto u prethodnoj, a govori o dostojanstvu i stanju čoveka-hrišćanina; ona poučava mnogim korisnim stvarima vezanim za slobodnu volju, prisajedinjujući tome i neka pitanja, ispunjena božanstvenom mudrošću, 185 28. U ovoj besedi opisuje se i oplakuje nesreća duše, jer usled greha Gospod ne obitava u njoj; takođe se govori o Jovanu Krstitelju, tj. da niko od rođenih od žena nije veći od njega, 197 29. Deljenje blagodati ljudskom rodu Bog izvršava dvojako, s tim što će na pravednom sudu tražiti njene plodove, 201 30. Da bi ušla u Carstvo Božije, duša mora da se rodi od Svetoga Duha, i o tome na koji se način ovo događa, 205 31. Verujući treba da se izmeni u svom umu i da u Bogu sabere sve pomisli, u čemu se zapravo i sastoji celokupno služenje Bogu, 210 32. Slava hrišćana već sada obitava u njihovim dušama, a u vreme vaskrsenja ona će se pokazati i proslaviće tela, prema meri njihovog blagočašća, 214 33. Moramo se neprestano i usrdno moliti Bogu, 220 34. O slavi hrišćana koje će se [te slave] o vaskrsenju udostojiti njihova tela, prosvetivši se zajedno sa dušama, 222 35. O staroj i novoj suboti, 224 36. O dvojakom vaskrsenju duše i tela, i o različitoj slavi vaskrslih, 226 37. O raju i duhovnom zakonu, 227 38. Potrebno nam je mnogo pažnje i rasuđivanja da bismo prepoznali istinske hrišćane i onoga ko je istinski hrišćanin, 233 39. Zbog čega nam je Bog dao božansko Pismo?, 236 40. O tome da su sve vrline, ali i sva rđava dela, međusobno povezane i da, kao karike u lancu, zavise jedne od drugih, 237 41. Veoma su duboke tajne odaje duše, koja postepeno uzrasta i u blagodati i u porocima, 241 42. Čoveka ka savršenstvu, ili ka onome što mu škodi, ne vodi ono spoljašnje, nego ono unutrašnje, odnosno, ili Duh blagodati, ili duh zlobe, 243 43. O napredovanju čoveka hrišćanina, čija sva sila zavisi od srca, a što se ovde i opisuje u raznim primerima, 245 44. O tome kakvu promenu i kakvo obnavljanje u čoveku hrišćaninu izvršava Hristos, Koji isceljuje duševne strasti i bolesti, 250 45. O tome da čoveka može da izleči jedino dolazak Hristov, a ne neko umeće ili bogatstvo ovoga sveta. U ovoj besedi ukazuje se na veliko srodstvo čoveka sa Bogom, 255 46. O razlici između reči Božije i reči sveta, između čeda Božijih i čeda ovoga sveta, 259 47. Alegorijsko tumačenje onoga što se događalo pod Zakonom, 262 48. O savršenoj veri u Boga, 270 49. Nema dovoljno razloga da se čovek odrekne naslada ovoga sveta ukoliko neće učestvovati u blaženstvu onoga veka, 273

990,00Din


Za više informacija, posetite stranu.
Ovaj proizvod je dodat u naš katalog dana 08.10.2018.
Komentari  




Copyright © 2009 Pravoslavna Knjižara
by Orthodox