Valute:






Jezici:

SrpskiEnglish




Korpa:

0 0 artikala




Kategorije


Informacije


Najprodavanije


Prijava

Dobrodošao Gost!

E-Mail:
Šifra:
(Zaboravili ste šifru?)


Registracija
Kliknite ovde
da kreirate nalog

Nađi brzo

Koristite ključne reči proizvoda kojeg tražite.

Napredna pretraga

Trenutno online

  • Posetioci: 1
  • Ukupno proizvoda online: 484
  • Najviše: 109
  • 1034193 poseta od: 05-10-2009
  • Pregled stranice: 3708565
Vrh » Katalog » Obraz svetački (Očev dom) »




Tumacenje Jevandjelja po Luki i Jevandjelja po Jovanu- Sv.Teofilakt Ohridski

Nije nam pouzdano poznato kakvog je porekla bio sveti apostol i jevanđelista Luka. Rođen je u Antiohiji i zbog toga se ustalilo mišljenje da je sv. Luka prema svom poreklu bio paganin koji je primio judaizam. Pretpostavlja se da je po zanimanju bio lekar, a crkveno predanje dodaje tome da je bio i živopisac. Sveti Luka pripada Sedamdesetorici Hristovih učenika. Drevno predanje svedoči da se njemu i Kleopi javio vaskrsli Gospod (Lk. 24; 1333). Iz knjige Dela apostolskih jasno se vidi da je, počev od drugog putovanja sv. apostola Pavla, Luka postao njegov stalni satrudnik i gotovo nerazdvojni saputnik, ne napustivši ga čak ni kada je ap. Pavle bio u okovima. Postoje svedočenja da je, posle smrti apostola Pavla, sv. Luka propovedao i da je umro mučeničkom smrću u Ahaji. Luka je svoje Jevanđelje napisao na molbu nekog istaknutog čoveka, „plemenitog Teofila“ koji je živeo u Antiohiji, zbog kojega je kasnije napisao i knjigu Dela apostolskih. Prema mišljenju niza istraživača, Jevanđelje je napisano u Rimu, i sasvim je izvesno da je to moglo biti najkasnije 62. godine nove ere. Sveti Luka koristio se ne samo kazivanjima očevidaca, nego i nekim pisanim svedočanstvima o Gospodnjem životu i učenju, koja su tada već postojala. Prema njegovim sopstvenim rečima, ova kazivanja i pisana svedočanstva bila su podvrgnuta najbrižljivijem istraživanju, zbog čega se njegovo Jevanđelje odlikuje izuzetnom tačnošću i u određenju vremena i mesta događaja, i u strogoj hronološkoj doslednosti. Od drevnih vremena sačuvala se tvrdnja da je Lukino Jevanđelje odobrio sveti apostol Pavle. PRVA GLAVA 14. Budući da su mnogi pokušapi izložiti kazivanje o događajima koji su se dogodili među nama, kao što nam predadoše oni koji su od početka bili očevici i sluge Reči [Logosa], namislih ija, ispitavši tačno sve od početka, po redu pisati tebi, plemeniti Teofile, da poznaš temelj onih reči kojima si naučen. Ko su bili oni, koji su pokušali? Lažni apostoli, jer su upravo mnogi sastavljali jevanđelja kakvo je, na primer, Jevanđelje od Egipćana ili ono „od Dvanaestorice“. Oni su samo pokušali, ali nisu i okončali. Budući da su ih započeli bez blagodati Božije, nisu ih završili. Prema tome, Luka je dobro rekao: „mnogi su pokušali“. Uistinu su malobrojni, a takvi su Matej i Marko, koji su ne samo pokušali, nego i okončali, jer su imali Svetoga Duha koji sve izvršava. O događajima koji su se dogodili, kaže, jer ono što se odnosi na Hrista nije samo prosto i puko predanje, nego je istinito, potpuno pouzdano i u celosti se može dokazati. Reci, Luka, kako se to može dokazati? Onako, kako su nam predali oni što su od početka bili očevici, koji su bili apostoli i sluge Logosa, koji od početka bejahu sa Hristom i koji su svojim očima gledali šta je učinio Hristos. Otuda je očigledno da Luka nije bio učenik od samog početka, nego da je to kasnije postao, jer drugi bejahu učenici od samog početka, Petar i Andrej i sinovi Zevedejevi, i ostali (Mt.4; 1822); oni su mu predali ono što on sam nije niti video, niti čuo. Da poznaš temelj onih reči kojima si naučen. Ja smatram da ovo ima dva značenja. Jedno je ovo: najpre sam te, Teofile, poučavao bez zapisa, a sada, kad ti predajem reč zapisanu u Jevanđelju, utvrđujem tvoju misao, da ne bi zaboravio ono što sam ti usmeno [dosl. „nezapisano“] predao. Drugo je, pak, sledeće: mi, ljudi, imamo običaj da, kada nam neko nešto usmeno predaje, posumnjamo da nam možda govori i laži. Međutim, kada zapiše ono o čemu govori, verujemo da, kada ne bi bio siguran da govori istinu, ne bi ni želeo to da zapiše. Tako kaže i Jevanđelista: radi toga sam ti i napisao Jevanđelje, da bi sa većim pouzdanjem sačuvao ono u čemu sam te usmeno poučio, imajući više poverenja u mene sada, kad sam toliko uveren u ono čemu sam te usmeno poučavao da ti to predajem i u pisanom obliku. Pogledaj i izraz da poznaš [grč. το επιγοσ], jer nije rekao „da bi znao“, nego „da bi poznao", odnosno, da bi stekao dvostruko veće poznanje i pouzdanu uverenost da ne lažem. 5. U vreme Iroda, cara judejskoga, bejaše neki sveštenik od reda Avijina, po imenu Zaharija, i žena nješva od kćeri Aronovih, po imenu Jelisaveta. Pomenuo je Irodovo carevanje, jer je, s jedne strane, želeo da pripoveda po ugledu na proroke, pošto su oni ovako počinjali: u dane Ahaza i Jezekije i toga i toga (v. Isa. 1;1), dogodilo se sledeće; s druge strane, pošto će govoriti o Hristu, pomenuo je Iroda, kako bi pokazao da je Hristos uistinu došao u vreme Iroda. Ovaj Irod je, naime, carevao u vreme kada su, prema proroštvu Jakovljevom (1. Mojs. 49;10), iščezli kneževi poreklom iz plemena Judinog i time se dokazuje da je tada došao Hristos. Ovim postiže i neki drugi cilj: kada govori o vremenu, pokazuje istinitost Jevanđelja, jer onima, koji to žele, daje vlast da i na osnovu vremenskog perioda ispitaju i otkriju istinitost Jevanđelja. Sasvim je dolično započeti od Zaharije i od Jovanovog rođenja. Budući da namerava da govori o Hristovom rođenju i da je Jovan bio Hristov Preteča, dolično je da, pre Hristovog rođenja, pripoveda o Jovanovom rođenju: pošto je trebalo da Djeva rodi, ni ovo [Jovanovo] rođenje nije bilo lišeno čuda blagodat je ustrojila da rodi starija žena, koja već beše starica, protivno prirodnim zakonima, iako (je začela) od muža. Šta označavaju reči: od reda Avijina? Neki smatraju da su postojala dva sveštenika, koja su se smenjivala u bogosluženju, tj. koja su naizmenično služila, i da se jedan zvao Avija, a drugi Zaharija. Pošto se, dakle, okončala Avijina služba, činodejstvovao je Zaharija. Čini se, međutim, da nije tako; naime, kada je dovršio hram, Solomon je utvrdio i bogosluženja, koja su bila sedmična. Tako je, na primer, jedne sedmice postavio Kopejeve sinove, druge Asafa, sledeće Aviju, a posle nje nekoga drugog (v. 2 Dn. 8;14). Usled toga, kada kaže da Zaharija beše od reda Avijina, izgleda da time pokazuje da Zaharija činodejstvuje u Avijinoj sedmici, a ne da je počeo da služi posle Avijine sedmice, jer bi tada i rekao: posle reda Avijina. Sada, pak, kada je rekao od reda Avijina, pokazuje da je on bio iz Avijinog reda i sedmice. Želeći da pokaže da je Jovan sa obe strane zakonito bio od svešteničkog roda, rekao je: žena njegova od kćeri Aronovih,jer nije bilo dozvoljeno uzimanje žena iz nekog drugog, nego upravo iz ovog plemena. Ime „Jelisaveta“, prema tumačenju, znači „počinak Božiji“, a Zaharija „sećanje Gospodnje“. 6. A bejahu oboje pravedni pred Bogom Često se događa da su neki pravedni, ali ne pred Bogom, nego samo prividno i pred ljudima. Ovo su bili Pretečini roditelji i, prema tome, bili su pravedni i pred Bogom. I življahu po svima zapovestima i uredbama Gospodnjim besprekorno. Zapovesti su: „ne čini preljubu", „ne kradi“, dok su uredbe [grč. „δικαιωματα", crkvenoslovenski „opravdanija“ ], na primer, ko opsuje oca svojega ili mater svoju, da se pogubi (2. Mojc. 21;17), jer je to pravedno [grč. δικαιον]. Znaj, međutim, da se i zapovest može nazvati uredbom [ „opravdanijem"], jer ona čini čoveka pravednim i još više je „opravdanije Božije“. U onaj dan, Bog će nam suditi imajući zapovesti kao rukovođenje i kao neke pisane uredbe [pisana „opravdanija"], jer je rečeno: Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali (Jn. 15; 22) i opet: Reč koju Ja Govorih, ona će mu suditi u poslednji Dan (Jn. 12; 48). Zbog čega je rečima: po svima zapovestima, dodato i besprekorno? Saslušaj i sledeće. Često se dešava da mnogi postupaju prema Zakonu Božijem, ali sve to čine samo zato da bi se pokazali pred ljudima, i iz tog razloga nisu besprekorni. Zaharija je, pak, besprekorno izvršavao zapovesti, jer ih nije tvorio zbog toga da bi ugodio ljudima. 7. I nemahu dece , jer Jelisaveta beše nerotkinja, i bejahu oboje već poodmaklih godina. Žene pravednika, kao i pravedne žene, često su bile bezdetne, kako bi ti razumeo da Zakon ne zahteva mnoštvo telesne, nego mnoštvo duhovne dece. Bejahu oboje već stari, i telesno i duševno, jer su i duševno ostarili, odnosno, uznapredovali, položivši ushođenje u srcu (v. Ps. 83;6) i imali su čitav život kao dan, a ne kao noć, hodeći pošteno kao po svetlosti (v. Rimlj. 13; 12,13). 9-10. I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom, da po običaju sveštenstva pade mu u deo da uđe u hram Gospodnji i kadi. I sve mnoštvo naroda moljaše se napolju za vreme kađenja. Samo čisti kade i sveštenodejstvuju pred Bogom, dok od nečistih Bog odvraća Svoje lice. Kada je na njega došao red da kadi? Nesumnjivo, u vreme očišćenja, kada je samo prvosveštenik ulazio u Svetinju nad svetinjama, da bismo mi naučili sledeće: kao što je ovaj prvosveštenik, ušavši u Svetinju nad svetinjama, dobio plod, tako je i Gospod Isus, jedini i veliki istinski Arhijerej, ušavši u Svetinju nad svetinjama, tj. vaznevši se telom na Nebesa, dobio plod Svog javljanja u telu naše sopstveno usinovljenje [Bogu] i spasenje. 11. A njemu se javi anđeo Gospodnji, stavši sa desne strane kadionog žrtvenika. Anđeo se ne otkriva svima, nego samo onima čistoga srca, kakav je bio i Zaharija. Kaže se da je žrtvenik [oltar] bio kadioni, zato što je postojao i drugi žrtvenik, za svespaljenice, na kojem su spaljivali žrtve. 12-14. I zbuni se Zaharija videvši ga i spopade ga strah. A anđeo mu reče: Ne boj se, Zaharija, jer je uslišena molitva tvoja: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadenućeš mu ime Jovan. I biće ti radost i veselje, i mnoš će se obradovati rođenju njegovu. Zaharija se zbunio, jer neuobičajena pojava pomućuje i može uplašiti čak i svete. Anđeo, međutim, prekida ovu pomućenost, jer se svuda po ovome razaznaju božanska viđenja od demonskih: ako se pomisao u početku pomuti, ali se zatim umiri i ubrzo se razveje strah, onda je viđenje uistinu božansko. Ako se, pak, uveća strah i pometenost, onda je viđenje demonsko. Zbog čega je anđeo rekao: uslišena je molitva tvoja, i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina? Zar se Zaharija molio za dete, a ne zbog grehova naroda? Neki kažu: budući da se molio zbog grehova naroda, i da je trebalo da mu se rodi sin koji će prizivati rečima: Gle, Jagnje Božije koje uzima na se gpexe sveta (Jn. 1;29), anđeo mu govori kako i dolikuje uslišena je molitva tvoja, Zaharija, i Bog je oprostio grehove naroda. A zatim, kao da je hteo da kaže: „kako će se to videti", anđeo dodaje: radi toga ti dajem znak, jer će ti Jelisaveta roditi sina. I usled toga, što će Jelisaveta roditi, ti treba da se uveriš da su narodu oprošteni gresi. 15-17. Jer će biti velik pred Gospodom, i neće piti vina i sikera; i ispuniće se Duha Svetoga još u utrobi matere svoje; I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti Gospodu Bogu njihovome. I on će napred ići pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca ka deci, i nepokorne ka mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod spreman. Sadržaj Blaženi Teofilakt, Arhiepiskop Ohridski TUMAČNjE JEVANĐELjA PO LUKI Predgovor, 7 Prva glava, 8 Druga glava, 25 Treća glava, 33 Četvrta glava, 39 Peta glava, 47 Šesta glava, 53 Sedma glava, 60 Osma glava, 67 Deveta glava, 77 Deseta glava, 89 Jedanaesta glava, 101 Dvanaesta glava, 113 Trinaesta glava, 132 Četrnaesta glava, 141 Petnaesta glava, 152 Šesnaesta glava, 162 Sedamnaesta glava, 173 Osamnaesta glava, 183 Devetnaesta glava, 195 Dvadeseta glava, 205 Dvadeset prva glava, 211 Dvadeset druga glava, 218 Dvadeset treća glava, 236 Dvadeset četvrta glava, 248 Blaženi Teofilakt, Arhiepiskop Ohridski TUMAČENjE JEVANĐELjA PO JOVANU Predgovor, 261 Prva glava, 263 Druga glava, 292 Treća glava, 300 Četvrta glava, 313 Peta glava, 330 Šesta glava, 344 Sedma glava, 364 Osma glava, 379 Deveta glava, 395 Deseta glava, 408 Jedanaesta glava, 420 Dvanaesta glava, 435 Trinaesta glava, 452 Četrnaesta glava, 465 Petnaesta glava, 478 Šesnaesta glava, 485 Sedamnaesta glava, 494 Osamnaesta glava, 503 Devetnaesta glava, 515 Dvadeseta glava, 530 Dvadeset prva glava, 539 HRONOLOŠKA TABLICA JEVANĐELjA, 548 Detaljni podaci o knjizi Naslov: Sveti Teofilakt Ohridski: Tumačenje Jevanđelja po Luki; Tumačenje Jevanđelja po Jovanu Izdavač: Obraz svetački Strana: 564 (cb) Povez: tvrdi sa omotom Pismo: ćirilica Format: 21 cm Godina izdanja: 2018

1.090,00Din


Za više informacija, posetite stranu.
Ovaj proizvod je dodat u naš katalog dana 12.03.2019.
Komentari  




Copyright © 2009 Pravoslavna Knjižara
by Orthodox