Valute:






Jezici:

SrpskiEnglish




Korpa:

0 0 artikala




Kategorije


Informacije


Najprodavanije


Prijava

Dobrodošao Gost!

E-Mail:
Šifra:
(Zaboravili ste šifru?)


Registracija
Kliknite ovde
da kreirate nalog

Nađi brzo

Koristite ključne reči proizvoda kojeg tražite.

Napredna pretraga

Trenutno online

  • Posetioci: 5
  • Ukupno proizvoda online: 400
  • Najviše: 109
  • 896464 poseta od: 05-10-2009
  • Pregled stranice: 2831655
Vrh » Katalog » Manastir Hilandar » KNJ-091




Uzvišenost sveštenosluženja
[KNJ-091]


Setih se starih dana u poučih se u svim delima tvojim, Gospode (Ps.142,5). Jedan jerej Božiji, siromašan duhom, i bolešljiv telom (Ps.68,30), zbog nemoći prikovan uz odar, nevoljni usamljenik u svojoj keliji, provođaše besane noći, u kojima "se ispituje strpljenje stradalnika". Zaustavivši pažnju na rečima svetog Psalmopojca, on se prisetio nečeg iz svojih starih dana pre 33 godine, završavajući kurs u T. seminariji (1860. g.), bogoslovi (a i on, prijatelj njihov) su pisali sastav na temu: "Sveštenstvo nije zanat, već dobrovoljno mučeništvo". Ne može se on prisetiti kako je tada sebi rastumačio to pitanje. Međutim, na sramotu svoju, čini se da on tada nije shvatao i nije razumeo temu: on je rešio površinski, i bez razumevanja, budući da nije usrdno izučavao Reč Božiju (tj. svakodnevno zanimanje bogoljubaca - Ps.118,97), kao što ni svetootačke tvorevine (tj. skrivnicu Božanstvene premudrosti) uopšte nije čitao. Da li su i danas takvi mladići koji se vaspitavaju za dobro - bogoslovi (tj. budući sveštenici)? Da li oni iz detinjstva poznaju Sveštene spise (2.Tim.3,15)? Da li usrdno čitaju Svetu Bibliju, toliko neophodnu za njihov budući podvižnički život u sveštenstvu? Da li su upoznati sa delima svetih otaca? Proživeo si skoro svoj vek, govorio je sam sebi taj jerej. Pribrojan si bio liku služitelja Hristovih, koji sveštenosluže Jevanđelju Božijem (Rim.15,16), [liku] upravitelja tajni Hristovih (1.Kor.4,1). Sada, pak, mireći se sa suparnikom svojim (tj. savešću), po dugotrpljenju Milosrdnog Sudije, dok si na putu sa njim (Mt.5,25), već očekuješ da nebeski Upravitelj doma uskoro potraži od tebe da položiš račun o upravljanju domom, budući da zbog nemoći i bolesti, a više zbog grehova, više ne možeš njime upravljati (Lk.16,2-3). Sada bi, međutim, trebalo da, uz pomoć Božiju, koja se u nemoći pokazuje (2.Kor.12,9), rešiš navedeno pitanje, po meri razuma datom ti od Boga, koji je Gospod razuma (1.Car 2,3), tj. da izložiš u kojoj meri je sveštenstvo dobronoljno mučeništvo. No, najpre okreni pogled uma na protekli život svoj u činu jereja Božijeg. Da nije pokunjena glava tvoja, uviđajući nemogućnost da se opravda pred Prvosveštenikom budućih dobara (Jev.9,11)? Da li si mu, po meri ljudske nemoći, bio podoban, tj. svet, nezlobljiv, čist, odvojen od grešnika (Jev.7,26)? Da li si, ulazeći u Svetinju nad svetinjama radi prinošenja Gospodu Beskrvne Žrtve, pristupao velikom sveštenodejstvu sa istinitim srcem, očišćenim od zle savesti (Jev.10,22)? Ne, Gospode, pomiluj me, jer sam nemoćan (Ps.b,3). Čineći moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude, za careve, i za sve koji su u vlasti (1.Tim. 2,1-2), da li si bio mučenik u srcu skrušenom, zlopateći se kao dobar vojnik Hristov, koji ne dobija venac, ako se ne bori po pravilu (2.Tim.2,3-5), i budući svestan mnogih grehova u savesti svojoj i svog nedostojnog predstajanja? Da li si bratiji svojoj u Hristu, kojoj si postavljen za oca i učitelja, mogao, po reči apostolskoj, smelo govoriti: Ugledajte se na mene, bratijo, učenici, čeda moja duhovna, kao i ja na Hrista (1.Kor.4,16; 11,1)? Svetoj volji velikog Prvosveštenika Gospoda Isusa Hrista (Jev.4,14) bilo je blagougodno da te, nemoćnog i nedostojnog, uključi u lik NJegovih jereja. Predstojeći pred strašnim prestolom Božijim i pomišljajući da niko od vezanih telesnom pohotom i slastima nije dostojan da priđe ili da se približi Caru slave, on je smireno molio blagost NJegovu da očisti savest njegovu od mrtvih dela, kako bi dostojno služio Bogu živome i istinitome (Jev.9,14), te da bude milostiv nepravdama njegovim i da više ne spominje grehe i bezakonja njegova (JeB.8,12), da oprosti i da ne pominje grehove mladosti i neznanja njegovoga (Ps.24,7). Jer, bolje je biti odlučen od predstojanja prestolu blagodati, negoli nedostojno mu pristupati. Mnoge i svete sluge tvoje, o svesveti Gospod, koji počivaš u svetima, iz smirenja se nisu usuđivali da pristupe strašnom prestolu tvome ... Da li je Gospod, koji ne želi smrti grešnika, nego da se obrati i bude živ (Jez.33, 11), uslišio molitvu njegovu? Zbog nemoći i bolesti svoje ti sada ne sveštenoslužiš. "Tebi, koji ne očekuješ opravdanje od svojih (dobrih) dela, ostaje samo nada na štedrost Božiju" (Prepodobni Nil Sinajski, Pismo 14, knj.1). Mnoge rane snalaze grešnika (Ps.31,9) i Gospod ga nakazuje (Jez.7,9) radi njegovog spasenja, kao bludnog sina. Jer, koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakog sina koga prima. Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima (Jev.12,6-7). I tebe, jadni grešniče, smirivši te bolestima i nemoćima, Gospod ljubi i želi tvoje spasenje. Strpljivo trpi nevoljne skorbi, kad već više nisi dostojan da, kao sveštenik, budeš dobrovoljan mučenik za Hrista. Stoga sa smireno-skrušenim osećanjima svoje nedostojnosti pred Prvosveštenikom vere koju ispovedamo, Gospodom Isusom Hristom (Jev.3,1), pristupi [najzad] rešavanju navedene teme. Uzmi u ruke dva ogledala: Reč Božiju i dela svetih otaca. Gledajući u njih, iznađi obraze jereja Božijih, dobrovoljnih mučenika radi Boga i bližnjih. Otvorivši svoju sveštenu Bibliju, taj jerej je na prvoj strani korica kao podsetnik našao zabelešku: "Mi, pravoslavni Hrišćani treba da imamo na umu i da se sećamo da imamo Knjigu nad knjigama, koja sadrži čistu istinu, tj. svetu Bibliju, neprocenjivi dar Božiji, koju sa pobožnošću treba da poštujemo i volimo. Mi treba Gospodu da blagodarimo za nju, poučavajući se u njoj danonoćno i saobražavajući život svoj po njoj. Pristupajući slušanju i čitanju, mi treba da pokažemo duboko poštovanje, očistivši um od sujetnih pomisli. Čitajući, mi treba da budemo pažljivi i da shvatamo, da prihvatamo srcem i projavima nameru da [pročitano] ispunimo, zahvaljujući Bogu što nas je nahranio. [Najzad], mi treba da se pomolimo za silu da ostvarimo saznato" (Episkop Teofan, Pisma o hrišćanskom životu, tom 4, str. 164). Otvorivši svoje Jevanđelje, on je takođe našao i zapis za pamćenje: "Ova sveštena knjiga je mati svih knjiga. Ona je molitva nad molitvama i pute voditelj ka Carstvu nebeskom, te ljude koji žive na zemlji privodi poznanju istine. Ona čini da se oni još u telu udostojavaju da Boga vide srcem, te da se u budućem veku udostoje da se licem u lice naslađuju sladosnim viđenjem Svete Trojice" (Jeroshimonah Partenije Kijevski, Žitije). Prelistavajući svoju Svetu Bibliju, on je našao [potvrdu]: Reč Božija je živa i delotvorna, oštrija od svakog dvoseklog mača, i prodire sve do razdiobe i duše i duha, zglobova i srži, i sudi namere i pomisli srca. I nema tvari nepoznate pred NJim, nego je sve golo i otkriveno pred očima NJegovim (Jev.4,12-13). Otvorivši knjigu premudrog svetitelja Isaaka Sirina, on čita: "Često i ne znajući za sitost, čitaj u knjigama učitelja (tj. svetih otaca) o promislu Božijem. Jer, one rukovode um ka sagledavanju poretka u tvorevinama i delima Božijim, ukrepljuju ga, svojom tananošću ga pripremaju za sticanje svetlozarnih misli, i čine da u (nepogrešivoj) čistoti stupa ka poznanju tvari Božije. Čitaj Sveto Jevanđelje, koje je zaveštano Bogom radi poznanja cele vaseljene, kako bi shvatio silu promisla Božijeg o svakom rodu, i kako bi se um tvoj udubio u čude sa Božija" (Dela, str. 407-408). U takvim ogledalima, koja su svetla kao sunce Božije (budući da su oči Gospodnje hiljade puta svetlije od sunca - Sir.23,27), tj. pri svetlosti Hristovoj, koja prosvećuje sve, može se ugledati lik dobrovoljnog mučenika Hristovog, tj. sveštenika. SADRŽAJ Iguman Tihon SVETO I UZVIŠEN O SLUŽENJE SVEŠTENIKA BOŽIJEG (SVETOVNJAKA I MONAHA) KAO DOBROVOLJNO MUČENIŠTVO Predgovor, 9 I Jereji Božiji treba da se vladaju dostojno svog visokog zvanja, 13 II Imena jereja Božijih, 17 III Saglasno sa nazivima, i život jereja treba da bude svet, 18 IV Život jereja treba da bude ravnoanđelski, 30 V Život jereja treba da bude molitven, 38 VI Svetli lik sveštenika Božijeg, izobražen u pastirskim poslanicama svetog apostola Pavla, 56 VII Život sveštenika Božijih treba da bude hristopodoban i pun samoodricanja, 83 VIII Život jereja Božijih treba da bude ispunjen uzajamnom ljubavlju i mirom, 99 IX Jereji Božiji treba da poučavaju druge. Zbog toga i sami treba da usrdno izučavaju reč Božiju i svetootačku, 107 Zaključak, 112 Sveti Jovan Zlatoust O SVEŠTENSTVU Beseda prva, 117 Beseda druga, 126 Beseda treća, 135 Beseda četvrta, 156 Beseda peta, 170 Beseda šesta, 176 Detaljni podaci o knjizi Naslov: Uzvišenost sveštenosluženja Izdavač: Manastir Hilandar Strana: 190 Povez: meki Pismo: ćirilica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2009

370,00Din


Ovaj proizvod je dodat u naš katalog dana 17.10.2009.
Komentari  




Copyright © 2009 Pravoslavna Knjižara
by Orthodox