Valute:






Jezici:

SrpskiEnglish




Korpa:

0 0 artikala




Kategorije


Informacije


Najprodavanije


Prijava

Dobrodošao Gost!

E-Mail:
Šifra:
(Zaboravili ste šifru?)


Registracija
Kliknite ovde
da kreirate nalog

Nađi brzo

Koristite ključne reči proizvoda kojeg tražite.

Napredna pretraga

Trenutno online

  • Posetioci: 5
  • Ukupno proizvoda online: 430
  • Najviše: 109
  • 800844 poseta od: 05-10-2009
  • Pregled stranice: 2586006
Vrh » Katalog » Pravoslavna teologija »




Tumacenje jevandjelja-Firmilijan

Тумачење јеванђеља Аутор: Фирмилијан Страна: 638 [више детаља] (ћирилица | latinica) Област: Pravoslavlje > Tumaèenje Jevanðelja ПРЕДГОВОР Јеванђеље јесте књига, коју су написала четири Јеванђелиста: Матеј, Марко, Лука и Јован и која сва говори о једном предмету па зато Ориген и каже: да су Јеванђеља, која, су четворица написали, једно Јеванђеље. Предмет Јеванђеља није проста историја нити се она одликује неком богословском, филозофском или хрополатком системом, па није ни потпуна биографија Господа Исуса Христа, него је верно излагање: догађаја, дела и речи Христових из којих се изводи: карактер, важност, начела а особито наука оснивача хришћанства, Спаситеља нашег Исуса Христа. Према томе и ове књиге Тумачење Јеванђеља имају тај циљ, да уколико је могуће боље и опширније протумаче и објасне све оне догађаје, дела и речи које су изложене у Јеванђељима. Важност ове књиге разумећемо најлакше и најбоље кад се сетимо, како сваке Недеље на литургијама слушамо Јеванђеља па их или мало или ни мало не разумемо па иако она садрже науку, која, нас учи: како ћемо на Земљи бити срећни а на небу спасени. Истину ових наших речи најбоље посведочава стање хришћанских народа, који су препорођени науком светог Јеванђеља. Треба само ма и од части знати, у каквом су се стању налазили баш и најнапреднији од старих незнабожачких народа и у каквом се стању налазе народи хришћански:, па је онда лако разумети божански уплив науке, која се у овим књигама тумачи. Бедно и несрећно стање старих народа до појаве хришћанства верно и живо описује наш хваљени и признати историк г. Стојан Бошковић кад у својој Историји Света каже: ... "а поред све спољне сјајности појави се унутрашња слабост римскога живота; рак у утроби почео је давно да гризе то огромно државно тело, које се није оснивало на правди и поштењу људском нити на слободи у договору народном - него се држало насиљем а служило преваром. Идолопоклонство са развратним вавилонским обичајима подрило је сваки чистији основ вере и морала у народу; а грчка наука са епикурејским правцем раскоши и уживања кога су Римљани, обогаћени пленом целога света до краја извели, отровала је и оно мало грађанског духа и врлина, што се још било сачувало иза грозних домаћих ратова иза силеџијске владе Јулија Цезара и његових наследника, који су у Историји Света жигосани проклетством свију народа и гнушањем свију векова ... Кад је римска царевина доспела до врха своје славе, н уједно кад покорени народи највећма страдаху под теретом пустоносних ратова, грдних намета и насиља од стране римских и домаћих тирана; кад вера, поштење и морал огрезну у поплави незнабожачких развратних обичаја, блуда, лажи и сваке покварености; кад се у човечанству беше готово угасила светлост узвишених људских врлина, истине, правде и духовне вредности људске; кад се цареви, краљеви и кнежеви, великаши и богаташи, свештеници и научењаци познаваху само по саблазном животу своме, у коме се ваљаху по блату раскоши и греха; кад већ сви Божији и људски законе беху погажени и вапај страдајућег човечанства допре до небеса - тада се јави Исус Христос, Спаситељ света, син Божји и човечански, искра вечитог небеског духа, те просу по земљи светлост, којом ће се срце људско вечито грејати а ум просвећивати" ... Кад и ово неколико речи многоуваженог писца јасно показује и сувише жалосно стање римског народа пред појавом хришћанства, које је свет спасло од овакве и оволике несреће и зла, онда је нужна да бар укратко покажемо чиме хришћанство препорађа народе, чиме ова светлост људско срце вечито греје а ум просвећује. Да би могли судити о важности једне књиге, нужна је да испитамо какве упечатке и какве последице она оставља у душама својих читаоца. Кад на тај начин будемо испитивали и Св. Јеванђеље ми ћемо га моћи праведно оценити и заиста задивићемо се моралним последицама, које оно оставља код целог човечанства. Св. Јеванђеље налаже да чинимо сваку врлину а забрањује нам сваки порок, који је у стању да узнемири спокојство и поремети благостање Човечанства. Наука Јеванђелска налаже сваку истину, правду, доброчинство, смерност, пожртвовање; трпељивост, праштање увреда и уопште све врлине, које укроћавају страсти и чине да људи буду мирољубиви, пријатни и благодарни. Јеванђеље не само што одређује и налаже човечије дужности него оно у исто време обећава и Божију благодат упомоћ при извршавању тих дужности па за исти циљ даје нам у лицу Спаситеља Исуса Христа и савршени пример Врлине. Јеванђеље учи, да су недаће овога света или кушања, или награде за врлине, или казне за пороке и да суоне ономе, који чини добро, награда или проба ради одржања у добру; а ономе, који чини зло оне су казна за неваљалство. Оваква наука чува доброга хришћанина од очаја па га храбри и помаже да се одржи на путу добра и врлине и онда кад страда. Јеванђеље учи, да су сви људи равни пред Богом јер су сви деца Његова и сви су позвани на спасење. Оваква наука гордога смирује а смернога уздиже и облагорођава; богаташа чин милосрдним а сиромаха благим, незлобним и безопасним. Наука св Јеванђеља заповеда господарима да су добри и справедљиви, снисходљиви и човекољубиви према својим служитељима, који су дужни да сматрају не само као чланове своје Фамилије него и као своје синове; а служитељима опет налаже, да су поштени, вредни и верни својим господарима, које су дужни да сматрају као своје родитеље и добротворе. Кад се оваква начела утемеље у људским срцима, она људе принуђавају да своје дужности тачно и савесно испуњавају са смерношћу и правдом па ма се они у каквом било стању налазили. Јеванђеље нам ставља у дужност да се чувамо од непобожности и ниских жеља, да живимо паметно и искрено и да чинимо добро и нашим непријатељима; да благосиљамо оне, који нас куну; да љубимо оне, који нас мрзе и да се молимо Богу и за оне, који нас гоне. Наука Јеванђелска не само што нам забрањује сва зла и рђава дела, па ма да су она колико била пријатна нашим очима, него нам забрањује и саме рђаве мисли тражећи, да смо мудри као змије а благи као голубови. Јеванђеље не забра.њује ни једно уживање које се здравом разуму не противи и одобрава нам све оне насладе, које не шкоде ни нама ни нашем ближњем. Оно ограничава сувишност и поставља људе у пристојне границе као што и речне обале управљају ток реке па спречавајући њен излив ове не задржавају и сам ток. Јеванђелска наука труди се и у стању је да поправи свакога, који је на погрешном путу и обећава опроштај грехова свакоме грешнику, који се искрено покаје. Јеванђелска наука стоји у потпуној хармонији са свима народима и свима климатима, јер докле негде утишава гљев, освету, злобу, мржњу, кајишарлук и уопште наклоност ка злу, чему су подложни ни људи у Топлијим пределима, дотле опет поставља границе равнодушности н немарности чему су подложни људи у хладнијим пределима. Јеванђеље би могло да забрањује јунаштво, љубав, пожртвовање и патриотизам а да не дође у страшне противности са самим собом, па зато оно све особине и одређује на оним основима, на којима почивају најплеменитије врлине. Због тога оно и препоручује: трпељивост, снисхођење, праштање и презирање опасности чак и до пожртвовања живота а то и сачињава битни и прави карактер истинитог јунака. Међутим оно налаже гостопримство, справедљивост, човекољубље, узајамно потпомагање и уопште савесно владање - дакле врлине, које стоје у тесној вези са правим и чистих пријатељством. Спаситељ Исус Христос даје нам доказе своје особите љубави према Лазару а Јеванђелиста Јована изабрао је за свога приснога пријатеља. Хришћанство благосиља и патриотизам и сваког патриоту а забрањује себичност, гордост, среброљубље, и мекушност као пороке, који упропашћавају народе. Једном речи, Јеванђеље садржи науку, којој се разум човечији мора поклонити, јер у њој може и лакше и јасније да нађе одредбу човечијих дужности него у себи самом. Нови Завет не показује човеку само дужности него му пружа и средства у помоћ за испуњаваље својих заповести. Оно обећава награде које око човечије није видело и ухо није чуло а казне су му тако страшне да збиља упропашћују све неваљалце, који његове заповести омаловажавају и не испуњавају. Јеванђеље и Апостолске посланице побрајајући људске грехове одвраћају људе од истих са оваквим речима: не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџuје царства божија неће наследити. Оваква претља доноси више користи него све похвале о врлини и сва идеалисања о добру, јер та средства већи део човечанства не разуме па и не усваја. Београд 1885. г. Протосинђел Фирмилијан Detaljni podaci o knjizi Naslov: Тумачење јеванђеља Izdavaè: Српска православна црквена општина Линц Godina izdanja: 2003 Strana: 638 Povez: tvrdi Format: 15x21 cm ISBN:

650,00Din


Ovaj proizvod je dodat u naš katalog dana 01.02.2013.
Komentari  
Kupci koji su kupili ovaj proizvod, takođe su kupili i:


Kako dusa provodi prvih cetrdeset dana posle izlaska iz tela

Kako dusa provodi prvih cetrdeset dana posle



Pravoslavna psihoterapija (tvrdi povez) - mitropolit Jerotej Vlahos

Pravoslavna psihoterapija (tvrdi povez) - mit



Sveti Siluan Svetogorac-drzi um svoj u adu i ne ocajavaj

Sveti Siluan Svetogorac-drzi um svoj u adu i



Nevidljiva borba

Nevidljiva borba



Razgovor sa Egipatskim podviznicima

Razgovor sa Egipatskim podviznicima



Indijska pisma

Indijska pisma





Copyright © 2009 Pravoslavna Knjižara
by Orthodox